Kada je vreme za zamenu kočionih pločica i diskova?

Kočnice su jedna od onih stvari o kojima većina vozača ne razmišlja mnogo dok nešto ne počne da škripi, trese ili dok se ne upali lampica na tabli.

I to je donekle normalno. Auto ide, koči, sve deluje u redu. Ali kočnice retko “odu” odjednom. Uglavnom daju znakove ranije, samo ih ljudi često ignorišu jer auto još uvek staje.

Problem je što kod kočnica ne želite da čekate trenutak kada više “nije baš sigurno”. Ako primetite promene pri kočenju, bolje je proveriti pločice i diskove na vreme nego kasnije plaćati veći kvar ili rizikovati bezbednost.

U ovom tekstu prolazimo kroz najčešće znakove da su kočione pločice ili diskovi za zamenu, kada se obično menjaju i kako da znate koji delovi odgovaraju vašem vozilu.

Kako rade kočione pločice i diskovi?

Da ne komplikujemo previše: kočione pločice pritiskaju kočioni disk i tako usporavaju vozilo. Svaki put kada kočite, pločice i diskovi trpe trenje, temperaturu i opterećenje.

To znači da su i pločice i diskovi potrošni delovi. Nije pitanje da li će se istrošiti, nego kada.

Koliko će trajati zavisi od načina vožnje, kvaliteta delova, težine vozila, uslova na putu i toga da li se najviše vozite po gradu, autoputu ili brdskim putevima.

Najčešći znakovi da su kočione pločice za zamenu

Kočione pločice se obično troše brže od diskova. Kod normalne vožnje, one se menjaju više puta tokom životnog veka diska. Ipak, ne postoji jedno pravilo koje važi za svaki auto, zato je važno pratiti simptome.

1. Škripa pri kočenju

Ako auto škripi kada kočite, to može biti znak da su kočione pločice istrošene. Nekada škripa može nastati i zbog prašine, vlage ili kvaliteta materijala, ali ako se zvuk ponavlja, ne treba ga ignorisati.

Posebno obratite pažnju ako se škripa čuje skoro svaki put kada pritisnete kočnicu ili ako zvuk postaje sve jači.

2. Duži zaustavni put

Ako imate osećaj da auto više ne staje kao ranije, to je ozbiljan znak za proveru. Duži zaustavni put može biti povezan sa pločicama, diskovima, kočionom tečnošću, gumama ili drugim delovima sistema.

U svakom slučaju, ako morate jače da pritiskate kočnicu nego ranije ili auto sporije reaguje, nemojte čekati da se problem pogorša.

3. Lampica ili upozorenje za kočnice

Neka vozila imaju senzor istrošenosti kočionih pločica. Kada se pločice potroše do određene mere, na instrument tabli se može pojaviti upozorenje.

Ovo ne treba posmatrati kao “imam još dosta vremena”, već kao signal da kočnice treba proveriti što pre. Kod nekih automobila se senzor menja zajedno sa pločicama, pa je dobro proveriti i taj detalj pri kupovini.

4. Metalni zvuk ili grebanje

Ako se pri kočenju čuje grub metalni zvuk, moguće je da su pločice ozbiljno istrošene. U toj fazi može doći i do oštećenja diskova, što znači da popravka postaje skuplja.

Ovo je jedan od znakova koje ne treba odlagati. Ako kočnice zvuče kao da nešto struže, najbolje je odmah proveriti stanje sistema.

Kada su kočioni diskovi za zamenu?

Diskovi se ne menjaju uvek kada i pločice, ali vremenom se i oni troše. Problem je što loš disk može brzo uništiti nove pločice, a može izazvati i vibracije, slabije kočenje ili neprijatan osećaj na papučici.

Vibracije pri kočenju

Ako volan ili papučica kočnice vibriraju kada kočite, posebno pri većim brzinama, jedan od mogućih uzroka su iskrivljeni ili neravnomerno istrošeni diskovi.

Vozači ovo često opisuju kao “trese kad kočim”. Nekada problem može biti i u trapu, gumama ili drugim delovima, ali kočioni diskovi su među prvim stvarima koje treba proveriti.

Vidljive brazde na disku

Ako na disku postoje duboke brazde, neravna površina ili oštećenja, disk možda više ne pruža dobar kontakt sa pločicom. Površina diska ne mora biti savršeno nova, ali ne bi trebalo da bude ozbiljno izgrebana ili neujednačena.

Ukoliko se nove pločice postave na loše diskove, postoji velika šansa da se brže potroše ili da kočenje ne bude kako treba.

Disk je istrošen ispod dozvoljene mere

Svaki kočioni disk ima minimalnu dozvoljenu debljinu. Kada se disk istroši ispod te granice, treba ga zameniti. Ovo se ne procenjuje “od oka”, već merenjem.

Zato je najbolje da majstor proveri debljinu diska i njegovo stanje. Nekada disk izgleda prihvatljivo, ali je već previše istrošen za bezbednu upotrebu.

Auto slabije koči iako su pločice skoro menjane

Ako su kočione pločice menjane nedavno, a auto i dalje ne koči kako treba, moguće je da problem nije samo u pločicama. Diskovi, kočiona tečnost, čeljusti ili drugi delovi sistema takođe mogu uticati na rezultat.

Zato je kod kočnica važno gledati ceo sistem, a ne samo jedan deo.

Da li se pločice i diskovi menjaju zajedno?

Ne moraju uvek, ali često ima smisla proveriti oba dela u isto vreme. Ako su diskovi u dobrom stanju i imaju dovoljnu debljinu, moguće je zameniti samo pločice.

Međutim, ako su diskovi istrošeni, krivi, imaju duboke brazde ili su ispod minimalne mere, bolje je zameniti i diskove. U suprotnom, nove pločice mogu loše naleći, brže se potrošiti ili praviti zvukove i vibracije.

U praksi, najbolje je da se pri svakoj zameni pločica proveri i stanje diskova. Tako se izbegava situacija da posle kratkog vremena ponovo morate kod majstora.

Koliko često se menjaju kočione pločice?

Ne postoji tačna kilometraža koja važi za sve automobile. Neko potroši pločice brzo jer vozi uglavnom po gradu, stalno staje i kreće, vozi dinamično ili često koči nizbrdo. Neko drugi može preći mnogo više kilometara ako vozi mirnije i uglavnom na otvorenom putu.

Gradska vožnja obično više troši kočnice jer ima mnogo semafora, gužve i kratkih zaustavljanja. Teža vozila, automatski menjači i brža vožnja takođe mogu uticati na brže trošenje.

Zato je bolje ne vezivati se samo za kilometražu, već redovno proveravati stanje pločica i diskova, posebno ako primetite bilo koji simptom.

Zašto ne treba čekati da se kočnice “skroz potroše”?

Čekanje često ne donosi uštedu. Naprotiv, može napraviti veći trošak. Ako vozite sa previše istrošenim pločicama, možete oštetiti diskove. Ako su diskovi loši, mogu uništiti nove pločice. Ako kočioni sistem ne radi pravilno, rizikujete bezbednost.

Kočnice nisu deo gde je pametno čekati poslednji trenutak. Ako postoji sumnja, provera je uvek bolja opcija od nagađanja.

Kako izabrati prave kočione pločice i diskove?

Kod kupovine kočionih delova nije dovoljno znati samo marku automobila. Isti model može imati različite dimenzije diskova, različite kočione sisteme i različite senzore istrošenosti.

Za proveru je korisno pripremiti:

• marku i model vozila
• godište
• kubikažu i snagu motora
• broj šasije, odnosno VIN broj
• informaciju da li se traže prednje ili zadnje kočnice
• kataloški broj starog dela, ako postoji

Posebno treba obratiti pažnju na dimenzije diska, prečnik, debljinu, broj rupa, stranu ugradnje, kao i na to da li pločice imaju senzor istrošenosti.

Da li je dobra ideja kupiti polovne kočione delove?

Kod kočnica je uglavnom bolje kupiti nove delove. Polovne kočione pločice i diskovi mogu biti neravnomerno istrošeni, pregrevani, krivi ili blizu kraja radnog veka.

Na prvi pogled mogu izgledati prihvatljivo, ali je pitanje kako će se ponašati u vožnji. Pošto kočioni sistem direktno utiče na bezbednost, razlika u ceni najčešće nije vredna rizika.

Ako već ulažete u zamenu, bolje je izabrati nove delove koji odgovaraju vašem vozilu i koje možete normalno proveriti pre kupovine.

Kupovina kočionih pločica i diskova online

Online kupovina kočionih delova može biti jednostavna, ali samo ako se deo proveri prema vozilu. Nije dovoljno da proizvod na slici izgleda slično, jer razlike mogu biti u dimenzijama, senzorima ili sistemu kočenja.

Na Spartline.rs možete pronaći veliki izbor auto delova, uključujući delove za kočioni sistem, kao što su kočione pločice, diskovi i prateći delovi.

Ako niste sigurni koji deo odgovara vašem automobilu, najbolje je da pripremite podatke o vozilu i proverite dostupne opcije pre poručivanja.

Za dodatne informacije oko poručivanja, dostave, plaćanja i provere delova, možete pogledati i našu stranicu sa najčešćim pitanjima: Pitanja i odgovori.

Zaključak

Kočione pločice i diskovi su potrošni delovi, ali su mnogo važniji od obične stavke na servisu. Ako auto škripi pri kočenju, trese, slabije koči, javlja upozorenje ili imate osećaj da nešto nije kao ranije, najbolje je da kočnice proverite što pre.

Nekada će biti dovoljno zameniti samo pločice. Nekada će diskovi takođe biti za zamenu. Najvažnije je da se stanje ne procenjuje napamet i da se delovi biraju prema tačnom vozilu.

Kod kočnica je bolje reagovati malo ranije nego malo kasnije. To često znači manji trošak, manje nerviranja i mnogo sigurniju vožnju.

Česta pitanja

Kada treba menjati kočione pločice?

Kočione pločice treba proveriti ili zameniti ako se čuje škripa, ako auto slabije koči, ako se upali lampica za kočnice ili ako majstor utvrdi da su istrošene. Tačan interval zavisi od vozila i načina vožnje.

Kada treba menjati kočione diskove?

Kočioni diskovi se menjaju kada su istrošeni ispod dozvoljene mere, kada su krivi, imaju duboke brazde, izazivaju vibracije pri kočenju ili ne omogućavaju pravilan kontakt sa pločicama.

Da li se kočione pločice i diskovi menjaju zajedno?

Ne uvek. Ako su diskovi u dobrom stanju, mogu se zameniti samo pločice. Ako su diskovi istrošeni, krivi ili oštećeni, bolje je zameniti i diskove.

Zašto auto škripi pri kočenju?

Škripa može nastati zbog istrošenih pločica, prašine, vlage, lošeg naleganja ili kvaliteta materijala. Ako se zvuk ponavlja, najbolje je proveriti kočioni sistem.

Zašto auto trese kada kočim?

Vibracije pri kočenju mogu biti znak iskrivljenih ili neravnomerno istrošenih diskova, ali problem može biti i u trapu, gumama ili drugim delovima. Potrebna je provera da bi se utvrdio tačan uzrok.

Da li mogu da kupim polovne kočione diskove?

Nije preporučljivo. Polovni diskovi mogu biti istrošeni, krivi ili pregrevani. Pošto kočnice direktno utiču na bezbednost, uglavnom je bolje kupiti nove delove.

Kako da znam koje kočione pločice odgovaraju mom autu?

Najbolje je proveriti prema tačnom modelu vozila, godištu, motoru i broju šasije. Kod nekih vozila postoji više verzija pločica i diskova, pa provera pre kupovine smanjuje mogućnost greške.